Lisica i gavran

Gavran je negde našao poveći komad sira i stojeći na grani drveta držao je čvrsto sir u kljunu.

Lisica to opazi i pošto se privukla drvetu poče da hvali gavrana:

- Ti si veoma lepa ptica - reče ona - i imaš prekrasno perje! Niko na svetu ne bi bio tako savršen kao ti, samo kad bi umeo i da pevaš.

Gavranu se nije svidelo da pored tolike svoje lepote ima i neki nedostatak. Da bi uverio lisicu da ume i da peva, on otvori kljun i zagrakta.

Sir mu ispade iz kljuna, lisica zgrabi plen i pobeže.

- E moj gavrane - mislila je ona - imap ti i sjaja i glasa, ali nemaš pameti